Labud

Labud na Dunavu-  foto: Slavko Kostić

Labud na Dunavu – foto: Slavko Kostić

Labudovi su ptice iz porodice Anatidae, u koji još spadaju guske (plovuše) i patke (plovke).

Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove. Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma.

Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama. Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma. Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno. No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu.

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana.

Navodi o životnom veku labudova su vrlo različiti. Kreću se od 19 pa do 50 godina, a delom i puno više od toga.

Labudovi u užem smislu su vrste roda Cygnus, koji se, već prema gledanju, dele na 5 odnosno 7 vrsta. Južnoamerički koskoroba labud (Coscoroba coscoroba) je jedina vrsta roda Coscoroba.

Labudovi na Dunavu - foto: Slavko Kostić

Labudovi na Dunavu – foto: Slavko Kostić

… dalje »

Nacionalni park Folgefona – Folgefonna nasjonalpark

Folgefona - foto: Slavko Kostić

Folgefona – foto: Slavko Kostić

Folgefonna Nacionalni park je osnovan 2005. godine i jedan je od 42 norveških nacionalnih parkova. Kao što samo ime govori u svom srcu je Folgefona glečer, norveški najjužniji i treći po veličini glečer. www.folgefonna.info

Folgefona nacionalni park (norveški: Folgefonna nasjonalpark) zauzima 545.2 km2 u Hordaland okrugu zapadne Norveške. Park se nalazi na poluostrvu Folgefona i prostire na opštine Jondal , Kvinnherad, Etne, Odda i Ullensvang. … dalje »

Specijalan rezervat prirode Zasavica

Specijalan rezervat prirode Zasavica je prirodni rezervat stavljen pod zaštitu države 1977. godine kao prirodno dobro I kategorije od izuzetnog značaja. Rezervat se prostire u severnoj Mačvi na teritorijama opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama površine 1825 hektara uz rečicu Zasavicu dužine 33,1 kilometara. Kroz ovaj rezervat teče rečica Zasavica, potok Batar, kanali Jovac i Prekopac i postoji veza sa rekom Savom.

засавица

Zasavica – foto: S.Kostić

… dalje »

Zrikavac Gryllus bimaculatus – Field cricket

Zrikavac Gryllus bimaculatus – Field cricket, foto: S.Kostić

Zrikavac Gryllus bimaculatus  Field cricket je insekt (pripada pravokrilcima – Orthoptera) koji se nalazi oko Mediterana i Afrike. U Srbiji, narod ovaj insekt često naziva crni skakavac, obzirom na skakutovo kretanje i crnu boju tela.

Veličina tela insekta je  20 mm do 33mm, najčešće sjajno crne boje na gotovo celom telu, osim kod korena krila gde se pojavljuje svetlija boja, odnosno žuto-braon nijansa. Ženke se razlikuju od muškaraca pre svega po dugoj cevi na zadnjem delu abdomena koja služi za deponovanje jaja u zemljištu. Polaganje jaja se obavlja u vlažnom zemljištu. Bebe zvrčci se pojavljuju posle dve nedelje od polaganja jaja.
Ovi insekti se mogu videti od sredine jula do kraja oktobra, ponekad čak i do početka novembra kada je jesen blaga. Najaktivniji su noću. Danju  se skrivaju pod opalo lišće, palo drvo, delova trave, a takođe često prave rupe u zemlji ili se useljavaju u napuštene rupe drugih insekata i životinja.

… dalje »

Vilinski konjici (Odonata)

Vilin konjic – foto: Slavko Kostić

Vilinski konjici (Odonata) su red filogenetski starih krilatih insekata. Zajedno sa redom vodenih cvetova (Ephemeroptera) i nekoliko izumrlih redova ubrajaju se u parafiletsku grupu Paleoptera.

Vilinski konjici imaju velike, okrugle glave skoro potpuno prekrivene dobro razvijenim facetovanim očima, noge koje su prilagođene hvatanju plena u letu, dva para providnih dugačkih krila i izduženi abdomen.
Vilinski konjici su tokom larvenog stadijuma vodeni ili poluvodeni organizmi, najčešće vode predatorski način života na dnu (u bentosu). Kao odrasle jedinke uglavnom se nalaze blizu vodenih površina, mada neke vrste šire svoju oblast aktivnosti i na sušne predele. Odrasle jedinke vilinskih konjica su veoma uspešni predatori.

… dalje »

Poziv na saradnju
Eco Media Center - ekološki veb portal Vas poziva da pošaljite Vašu eko fotografiju, tekst i/ili video zapis na: www.ecomediacenter.com