Arhiva za oblast ‘Nauka’

Labud

Labud na Dunavu-  foto: Slavko Kostić

Labud na Dunavu – foto: Slavko Kostić

Labudovi su ptice iz porodice Anatidae, u koji još spadaju guske (plovuše) i patke (plovke).

Perje labudova je ili potpuno belo, ili je mešavina crnog i belog, pri čemu bela varijanta može ponekad imati crne vrhove krila. Crni labudovi su jedina crna vrsta labudova. Imaju bele vrhove krila i izraženo crveno obojene kljunove. Mužjaci i ženke su uvek vrlo slični, bez polnog dimorfizma.

Labudovi se od gusaka u užem smislu razlikuju i dužim vratom koji im omogućuje pretraživanje dna dubljih voda, i veličinom tela koje ih čini najvećim vodenim pticama. Raspon krila im može dostići dva metra, a mogu težiti 15 kilograma. Suprotno krilima, noge su im relativno kratke, tako da labudovi na tlu deluju prilično nespretno. No zato imaju vrlo snažne letne mišiće, pa mogu preleteti i više od hiljadu kilometara do svojih gnezdišta na severu.

Oba roditelja zajedno brinu o mladuncima. Ostaju s njima do godine dana.

Navodi o životnom veku labudova su vrlo različiti. Kreću se od 19 pa do 50 godina, a delom i puno više od toga.

Labudovi u užem smislu su vrste roda Cygnus, koji se, već prema gledanju, dele na 5 odnosno 7 vrsta. Južnoamerički koskoroba labud (Coscoroba coscoroba) je jedina vrsta roda Coscoroba.

Labudovi na Dunavu - foto: Slavko Kostić

Labudovi na Dunavu – foto: Slavko Kostić

… dalje »

POLARNA SVETLOST – aurora polaris

 

Polarna svetlost (lat. aurora polaris) je svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva aurora borealis (lat. Aurora borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora australis (lat. aurora australis). Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju ‘polarna aurora’ (“aurora polaris” – lat. severna zora). Ime ‘severna zora’ je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope – na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.

… dalje »

Орнитофауна Великог Ратног острва

Због релативно очуване мочварне и водене вегетације и присуства великих водених површина, на овим просторима се још увек храни, гнезди и задржава већи број врста птица. Њихово присуство је условљено разноликошћу станишта, годишњих доба и водостаја. Ово станиште је готово нестало у Србији и одржало се само у фрагментима на спрудовима и у плавном делу обале уз Дунав и Саву. Значајна површина овог подручја се налази и у плавној зони на левој обали Дунава преко пута Великог Ратног острва.

На Ратном острву и око њега се среће 163 врста птица врста птица (1), сврстаних у 46 фамилије и 16 редова. На Великом Ратном острву 66 врста птица се гнезди, од којих су 43 станарице, а 23 селице. Резултати истраживања показују да овај простор представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о орнитофауни. На Дунаву уз острво у зимском периоду неке северне врсте птица мочварица зимују и то је једина прилика да се неке од ових врста могу срести у Србији. Велико Ратно острво окружено Савом и Дунавом омогућава боравак птица током целе године. Речни токови представљају путеве којим птице мигрирају. Зими остају незамрзнути и представљају прибежиште за боравак у неповољном периоду године. Проглашавањем Великог Ратног острва природним добром, пределом изузетних одлика омогућено је да се овај простор приведе намени и конзервационим мерама сачува и побољша. Орнитофауна Великог Ратног острва представља целину са друга два острва Чапљанац и Козара који се налазе са десне стране пловног пута Дунава. … dalje »

OTKRIVENA NOVA VRSTA LEPTIRA U SRBIJI

Scarce Large Blue, Maculinea telejus Foto:Geza Farkas

U okviru letošnjeg “Eko kampa Ludaš” aktivisti udruženja Riparia i stručnjaci koji su pratili eko-kamp primetili su vrstu leptira do sada nepoznatu u Srbiji. Monitoringom u okviru eko-kampa i dodatnim dvonedeljnim istraživanjem ustanovljeno je da je vrsta Phengaris odn Maculinea telejus 198. vrsta leptira prisutna u Srbiji.
Otkriće je utoliko zanimljivije što se stanište ove vrste rapidno smanjuje u ostalim delovima Evrope a u okolim zemljama ih nema. Zato je ona na svim listama zaštićenih vrsta u Evropi. Ova vrsta leptira poseduje i veoma retku osobinu da njegova gusenica nakon hranjenja na biljkama pada na zemlju gde putem feromona privlači mrave koji ih potom nose u svoje mravinjake gde se gusenica hrani njihovim larvama i tako postaje parazit.
Monitoring ove vrste treba biti nastavljen u okviru tri dobra Palić-Ludaša gde su pronađeni. Potrebno je pravilno gazdovanje i uvršćivanje ovog leptira u spisak strogo zaštićenih vrsta u Srbiji.
Foto: Geza Farkas – www.photogeza.com

ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНА ШЉИВА

УТИСЦИ СА ПРЕДАВАЊА ДР РАЛФА СКОРЗА У БЕОГРАДУ

Уторак 25. септембар је дан када се др Ралф Скорза, из западне Вирџиније, САД, појавио као предавач на Пољопривредном факултету у Земуну. Предавање је било замишљено са намером да се америчка ГМ врста шљиве „Медено слатка“ популарише у Србији.

На овом предавању било је присутно око 30 студената, стручњака, домаће научне елите и нас грађана активиста. Део научне елите је деловао опчињено гостом из Америке или можда својим сном о истраживачком раду тамо негде у најмодернијим лабораторијама Вирџиније, а неки од њих су и лично разговарали са професором након предавања. Осим њих, били су присутни представници америчке амбасаде, и национални експерт за законодавство, Феликс Николеску, који је након професоровог предавања, на питања грађанке из публике, јавно изјавио да Република Србија треба да промени закон и уведе ГМО. … dalje »

Poziv na saradnju
Eco Media Center - ekološki veb portal Vas poziva da pošaljite Vašu eko fotografiju, tekst i/ili video zapis na: www.ecomediacenter.com