Arhiva za oblast ‘Priroda’

POLARNA SVETLOST – aurora polaris

 

Polarna svetlost (lat. aurora polaris) je svetlenje noćnog neba, obično u polarnim zonama. Na severu se naziva aurora borealis (lat. Aurora borealis), a kada se javi na Južnom polu aurora australis (lat. aurora australis). Pošto su obe aurore istog porekla naučnici pojavu nazivaju ‘polarna aurora’ (“aurora polaris” – lat. severna zora). Ime ‘severna zora’ je nastalo od utiska koji se stiče pri pojavi aurore, posebno gledano iz Evrope – na severnom horizontu se ukazuje crvenkasta svetlost kao, na istoku, u zoru, pred izlazak sunca.

… dalje »

SLEPI MIŠEVI BEOGRADA

Patuljasti slepi mišić (Pipistrellus pygmaeus) – Mužijak uhvaćen na Velikom ratnom ostrvu, 10. oktobra 2008. godine, prvi je dokazani primerak ove vrste u Srbiji.

Slepi miševi, lat. Chiroptera, su jedini sisari koji aktivno lete. Love noću, a odmaraju se danju. Emituju ultrazvuk, a ušima registruju eho, koji se odbija o  čvrste objekte. Tako  u mraku otkrivaju plen i orijentišu se.

Većina slepih miševa, preko 80% vrsta, su male životinje, sa masom tela manjom od 27 grama. Telo im je prekriveno krznom, obično tamnim i jednobojnim.

… dalje »

Kanjon Mrtvice

Kanjon Mrtvice - foto: Nenad Petronijević

Kanjon Mrtvice – foto: Nenad Petronijević Kanjon Mrtvice je jedan od najlepših kanjona Crne Gore ali i regiona. Nalazi se u podnožju planine Maganik.  Bez većih naselja predstavlja pravo blago netaknute prirode. Nalazi se 30 km od Kolašina u pravcu Podgorice, u selu Međurječje. Svetlo zelena reka Mrtvica izvire ispod Trebijesa, a uliva se u Moraču kod kanjona Platije. Kanjon svojim prirodnim ambijentom svakog posetioca ostavlja ushićenog, obzirom na  živopisnu lepotu koja ga okružuje.

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes)

Европски поскок - фото: Ненад Петронијевић

Европски поскок (лат. Vipera ammodytes) је врста змије из породице љутица.

Просечна дужина поскока је 50—70 cm, а максимална дужина је око 1 m. Изражен је полни диморфизам који се одликује у величини јединке. Јединствена карактеристика поскока, по којој је лако препознатљив, је „рог“ на предњем делу главе, изграђен од 9—12 плочица организованих у 2 (или 4) реда. Боја поскока јако варира, од сиве, благо жуте до светло браон, у зависности од поднебља у којем га налазимо. Заједнчко обележје свих јединки је тамно браон или црна цик-цак пруга која се протеже целом дужином леђа. Доња страна, иначе кратког репа, пребојена је код јединки оба пола жутом, црвеном или светло зеленом бојом.

… dalje »

Стара планина

Поток на Старој планини - фото: Славко Костић

Стара планина или Балкан припада систему Балканских планина које се пружају од Црног мора на истоку, па све до Вршке чуке на западу. Дужина овог планинског система износи 530 километара. Највиша тачка Старе планине је врх Ботев (2376 m н. в.).

Ова планина представља део пространог планинског венца који се назива Карпатско – балкански планински лук. У Србији се налази само његов мањи западни део. Као морфолошка целина омеђена је долинама Белог и Трговишког Тимока, и Височице, а на истоку је омеђена државном границом Србије и Бугарске. У меридијанском правцу се пружа скоро 100 километара, док у упоредничком правцу пружања максимална дужина износи око 30 километара (Пиротска котлина-Сребрна глава).

На северу масив Старе планине почиње од обронака Вршке чуке (692 m н. в.). … dalje »

Poziv na saradnju
Eco Media Center - ekološki veb portal Vas poziva da pošaljite Vašu eko fotografiju, tekst i/ili video zapis na: www.ecomediacenter.com